На одбрани границе, у саставу 63. падобранске бригаде, био је у време НАТО агресије 1999. ангажован и војник Марко Патрић. Са Ненадом Ђурђевићем, око 6.00 часова ујутру 17. априла 1999, по лепом времену, кренуо је са јединицом да отерају терористе са Маја главе. Он и Ненад су чеони извиђачи. Иду кроз шумицу , па преко потока на брдо. Крећу се у колони, прикривено. Марко и Ненад су испред јединице на 100 м, иду узбрдо погнути, паралелно да могу да виде један другог. На себи имају пуну опрему, ранац са муницијом и храном, експлозив. Око 15.30 сати, док се јединица одмарала, Марко и Ненад иду на извиђање. Долазе до три борића и залежу иза жбуња 100 м један од другог. Марко чува правац према борићима, а Ненад према пинц стази. Тада иза жбуна, на педесетак метара, чују тројицу терориста који нешто причају. Марко их разуме јер зна албански. Терориста каже: "Ено га, видиш ли га "? Репетирају пушке и пуцају у Марковом правцу из аутоматских пушака и снајпера. Марко не види терористе који су изнад њега, јер је шума густа. Погледа се да ли је рањен, види да није, на кратко престаје паљба. Чује се авион изнад.

Марко не пуца да не би одао свој и положај групе. У руци држи бомбу спреман да је баци ако крену терористи који су иза жбуна. Спрема се да кад поново налети авион, искористи буку и да се повуче. Наилази авион. Марко пузи 10-15 м уназад, устаје и трчи. Терористи га нису видели. Просто је невероватно колико је тешко у шуми уочити човека, нарочито када је маскиран. Ненад се већ повукао и спремио да му пружи подршку. Прилазе и остали из групе јер су мислили да је погођен, распоређују се растресито и крећу у претраживање терена, иду фронтално. Налазе делове опреме терориста и настављају узбрдо. Терористи су се са прве линије повукли на резервне положаје, који су били добро утврђени и изузетно маскирани. Наши борци им прилазе на свега 15-20 м. Тек тада их терористи уочавају и отварају ватру а војници залежу. Више нису испод терориста, сада су у нивоу. Одговарају паљбом. Около је ниско растиње. Терористима, с леве стране наших бораца, из Албаније, стиже појачање камионима. Покушавају да окруже борце и жестоко туку минобацачем. Међу борцима има рањених од мина. Поред Марка и другова пада мина али их не погађа, јер је терен стеновит па се мина распршти од камења. Наши борци, упркос жестокој ватри, покушавају да напредују, пузе, устају, претрчавају од жбуна до жбуна, од дрвета до дрвета, бацају бомбе. Около све прашти као да је новогодишњи ватромет.

Борци прво чују а затим виде плавушу у униформи с хрватским акцентом која нешто виче и противавионским митраљезом "бровинг" 12,7 мм гађа наше борце. Радио-везом им јављају да су хеликоптери "Апач" полетели према њима па крећу у извлачење. Прво извлаче неколико рањених док их остали обезбеђују митраљезима и аутоматским пушкама. Убрзо се враћају на почетне положаје.

Марко је 1. маја 1999. око 18 часова и 30 минута, кренуо с друговима на положај код Жар колибе у рејону Кошара. Спремали су се за јутарњи напад у који су пошли у 4.00 часа. Иду растресито и опрезно, стижу близу терориста који отварају ватру и повлаче се. Борци крећу за њима. Око 10.00 часова стају поред потока да се одморе. Ускоро се, на 15-20 м, појављује петнаестак терориста. Борци залежу и отварају ватру митраљезима и аутоматским пушкама. Терористи одговарају. Марко на албанском пита: "Агиме, јеси ти"? терориста каже својима да не пуцају и устаје да погледа ко га то зове. Тада га стиже метак. Поново креће пуцњава са обе стране уз вербалне провокације. Терористи с десне стране су одлично утврђени. Марко и другови на том положају остају седам дана. За то време су терористи стално силазили са својих положаја, прилазили на 20 м од војника и отварали ватру. Између је био поток. Док су једног дана седели и сушили гардеробу пада мина и рањава шесторицу бораца. Марко и два водника остају неповређени. Њих тројица су два дана чували цео положај ширине педесетак метара. На дојаву терориста почели су да их траже НАТО авиони. Ускоро је Марку и његовим друговима стигла смена. Авијација је по том положају дејствовала ноћу између 12. и 13.маја. Погинула су два војника.